LJUBOMORA

Ljubomora je veoma neprijatno osećanje koje možemo osećati u odnosu na nekoga do koga nam je stalo, koga volimo.

Kada nekoga volimo, želimo da budemo sa njim. Posle nekog vremena shvatamo da je nemoguće biti stalno zajedno, a posle još nekog i da ni mi sami ne želimo to. Ponekad imamo potrebu da budemo sami. Čak i kada se vezujemo na konfluentan način, kada nam se čini da je život bez voljene osobe nemoguć, ponekad, svesno ili nesvesno poželimo da smo sami.

U situaciji u kojoj, po našoj proceni, postoji mogućnost da ostanemo bez voljene osobe, ali na taj način što će neka druga osoba (odnosno treća), da dovede do toga ona prestane da nas voli i da zavoli nju, osećamo ljubomoru prema toj trećoj osobi.

Znači, o ljubomori se može govoriti sa stanovišta onoga ko je ljubomoran, sa stanovišta onoga zbog koga je neko ljubomoran i sa stanovišta "treće osobe".

Osoba koja oseća ljubomoru se ne oseća prijatno. Teško je nekada prepoznati kada je strah od gubitka voljene osobe na ovaj način adekvatan. I kada je adekvatan nije prijatan.

Osoba zbog koje je neko ljubomoran se takođe ne oseća prijatno, ako zna za ljubomoru, osim ako ljubomoru ne doživljava kao dokaz ljubavi. Pa i tada posle nekog vremena počinje da oseća neprijatnost - ono što se u početku činilo laskavim postaje iritirajuće.

"Treća osoba" , ako zna za ljubomoru i ukoliko je ljubomora adekvatna, tj. ukoliko je zaista došlo do emotivnog približavanja, ovu ljubomoru može doživeti na različite načine: kao neku vrstu svog uspeha, ali i kao potencijalni ugrožavajuci faktor, bilo po sebe, bilo po vezu koju želi da ostvari. Ukoliko je ljubomora neadekvatna, u smislu da se ne dešava nikakvo emotivno približavanje, može se desiti da se iznenadi mnogim dešavanjima u relacijama sa ovim osobama.

Ukoliko smo u bilo kojoj od ovih pozicija, najbolje što možemo da uradimo je da budemo svesni da smo odgovorni samo za svoja osećanja.

Ako volimo i plašimo se da ćemo izgubiti voljenu osobu zato što će ona zavoleti nekog trećeg, osećamo ljubomoru. Mi je „pravimo“ tako što očekujemo da nas voli onaj koga mi volimo. Ali, to je naše očekivanje. A voljena osoba nije na ovome svetu da ibi spunjavala naša očekivanja.

Ako nekoga volimo, a on se plaši da će izgubiti našu ljubav zbog nekog trećeg, možemo videti kako se mi osećamo u vezi sa time. Možemo videti da li ima nečega što je do nas, a što navodi osobu koju volimo da oseća ljubomoru. Možda možemo promeniti nešto u svom ponašanju. Ali, u nekom trenutku možemo i sebe i nju podsetiti da je njena ljubomora njena stvar. Ako je ljubomora opravdana, odn. ukoliko smo zavoleli nekog drugog, to je u redu. Mi nismo na ovom svetu da ispunjavamo nečija očekivanja da ćemo ga voleti.

Danijela

 Photo by Nemanja Stojanović