понедељак, 22. октобар 2012.

PODRŠKA JE VAŽNA





Anksioznost kao osećanje straha zbog doživljavanja sebe kao nesposobnih da se nosimo sa svojom celokupnom životnom situacijom je čest razlog dolaska na psihoterapiju. Potrebna nam je pomoć i podrška i tražimo je od okoline.

Na psihoterapiju dolazi neko ko se nalazi u nekoj vrsti egzistencijalne krize. Povod za dolazak je obično neki konkretan problem, ali u njegovoj osnovi je svojevrsno otuđenje ličnosti od sebe same, od svojih potreba. Problem se i javlja zato što počinjemo da radimo nešto i da težimo nečemu, a da zato nemamo podršku u sebi samima, nemamo autentičnu želju.

Od svojih potreba se otuđujemo u nekom trenutku razvoja. To se dešava obično u detinjstvu kroz izbegavanje sukoba sa roditeljima da bi se sačuvala njihovu ljubav. Uspevamo da izbegnemo sukob, ali tako gubimo i mogućnost da nađemo neka nova rešenja i izvršimo promene koje vode razvoju ličnosti. Počinjemo da težimo ne ostvarivanju sebe, već slike koju imamo o sebi, a koju formiramo pod uticajem "treba" i "mora" poteklih od roditelja. Otuđena je i odbačena autentična ličnost sa autentičnim potrebama.

Psihoterapeut ima za cilj da pomogne klijentu da uspostavi narušenu ravnotežu i da postane svestan svojih izvornih potreeba i želja, što će mu omogućiti samoaktualizaciju i razvoj. Geštalt psihoterapeut čini ovo primenjujuci i određene tehnike koje su zasnovane na orijentaciji geštalt terapije na "ovde i sada". Jedino u sadšsnjem trenutku možemo činiti bilo šta, zato se u terapiji koristi eksperiment kao način da se u sadašnjost dovedu "nezavršeni poslovi" iz prošlosti i završe.

Neke tehnike koje se koriste u geštalt psihoterapiji su jako pogodne za rad na osećanjima ili delovima ličnosti sa kojima nismo u dobrom kontaktu, ili čak uopšte nismo u kontaktu.

Geštalt terapija naglašava pridavanje odgovornosti za sve ono što neko čini ili ne čini, pa se u ovu svrhu koristi jezik odgovornosti: npr, terapeut klijentu sugeriše da tvrdnju: "Potsmevanje moje sestre me ljuti" zameni tvrdnjom: "Ja sebe činim ljutitim sestrinim potsmevanjem". Ovo stavlja u prvi plan odgovornost klijenta za njegovo osećanje ljutnje, postaje svestan toga da je on sam pravi i da ima izbor - može da je pravi, a i ne mora. Može da napravi neko drugo osećanje koje bi mu bilo od veće koristi. Ovo postiže time što otkriva načine koje koristi za pravljenje ovog osećanja. Tako se jača poverenje u unutrašnju kontrolu.
Treba napomenuti i da anksioznoet može biti adekvatna, ukoliko je celokupna životna situacija nova i nepoznata (npr. preseljenje u nepoznati grad, promena radnog nesta i sl.)


Danijela
















Photo by Nemanja Stojanović

Нема коментара:

Постави коментар