ŠABLON

Izbor partnera može biti zreo i nezreo. Kroz zreli izbor ostvarujemo svoju težnju za ličnim rastom i razvojem. Može se reći da u slučajevima nezrelog izbora partnera izgrađujemo neautentičan odnos. Partnera biramo tako što nesvesno tražimo osobu koja ce da nam pomogne da razrešimo svoje "nezavršene poslove" iz detinjstva. Projektujemo svoje nerazrešene probleme iz ovog perioda na odnose sa partnerima. Mi smo u stvari nesvesno opsednuti svojim sopstvenim kompleksom sve dok ga ne razrešimo. Da bismo ga razrešili mi nesvesno pokušavamo da svoj partnerski odnos organizujemo tako da njime dominiraju isti oni problemi koje smo imali u odnosu sa roditeljima.



Međutim, na svesnom nivou, mi ovo ne uočavamo, samo se iznenadimo kad u jednom trenutku otkrijemo šablon.

Šta kada prepoznamo šablon?

Onda smo napravili prvi korak da prevaziđemo ovaj problem.

Sledeći korak je da dozvolimo sebi da osetimo sve one emocije koje stoje iza tog šablona, odn. razvijemo svojevrsnu toleranciju na prisećanje neprijatnih uspomena iz detinjstva. Tek tada smo u stanju da izboru partnera pristupimo na drugačiji način. Pažnju nam više ne odvlači nesvesni šablon i uspomene koje stoje iza njega. Tada postajemo svesni kriterijuma do kojih nam je zaista stalo prilikom izbora partnera.



Izdvojiću iz svoje prakse jedan tipičan slučaj.

Kod mene je na psihoterapiju dolazila klijentkinja  Nataša koja se žalila na neraspoloženje i na nedostatak volje za životom. To je bila žena tridesetih godina, veoma uspešna na poslovnom planu, ali bez ličnog života. Ispričala mi je da je donela odluku da bude potpuno nezavisna u odnosu na muškarce. Po njenom mišljenju, svi muškarci sa kojima je bila su se pokazali kao osobe na koje je nemoguće osloniti se. Neki su bili kockari, neki alkoholičari, neki su jurili za svakom ženom.  Nataša se pitala zašto baš ona uvek naleti na takve muškarce i objašnjavala mi je da se zbog toga ne želi ni vezati za nekoga . Na ovaj način je bila sama i život joj nije bio ispunjen sadržajem, ali je bila zaštićena od toga da bude povređena.

Tokom psihoterapijskog rada utvrdilo se da je i njena majka živela i odgajala ćerku bez partnera. Njen suprug, otac moje klijentkinje, ih je napusto samo što se ona bila rodila. Učinilo mi se interesantnim, a i značajnim, da se ova priča ponovila još par puta - njenu majku je ostavio svaki muškarac sa kojim je bila u vezi zato što je bio "gad i propalitet".

Nataša je prvo prepoznala da je njena priča o odnosu sa muškarcima istovetna majčinoj. Shvatila je da se ne radi o slučajnosti, nego da ona ne razdvaja svoj život od majčinog i da je na tome zasnovan i njen izbor partnera. Ono što je usvojila od majke je da muškarcima ne treba nikako verovati, da je to opasno. A kada očekujemo opasnost, velika je verovatnoća da ćemo je videti i tamo gde je nema. Skoro uvek možemo naći argumente za skoro sve svoje pretpostavke.

S druge strane, ako nekoga stalno proveravamo očekujuci od njega sve najgore, velika je verovatnoća da će ovo uticati na pojavu ljutnje i besa kod njega.

Kada je postala svesna ovoga,  Natašaje mogla da prestane sa stvaranjem straha i nepoverenja kod sebe kada su muškarci u pitanju. Oslobodivši se predrasude da se na muškarce ne može i ne treba oslanjati, mogla je da sagleda bolje šta su njene potrebe i želje kada je partnerski odnos u pitanju.



Kada smo svesni toga šta je ono sto želimo da ostvarimo kroz partnerski odnos, izbor partnera nije tako problematičan. Tada lako možemo utvrditi koji su to naši kriterijumi kada je u pitanju izbor partnera. Kada sretnemo nekoga ko odgovara njima neće biti velikih problema u uspostavljanju stabilne i harmonične veze.

Danijela

Photo by Nemanja Stojanović