U nešto starijim definicijama kao odlika psihopatske ličnosti se navodi veće ili manje odstupanje od psihički normalnog ponašanja, koje nije posledica duševne ili neke druge bolesti, već specifičnog devijantnog razvoja ličnosti. Karakterne crte psihopate su egocentričnost, manipulacija, sebičnost, nedostatak empatije, osećanja krivice ili kajanja.
Počevši od 1980.godine, od objavljivanja DSM-III, Dijagnostičkog i Statističkog Priručnika za Mentalne Poremećaje (Diagnostic and Statistical Manual of Mental Disorders) za psihopatiju se koristi naziv antisocijalni poremećaj ličnosti, a ona se definiše doslednim kršenjem društvenih normi, uključujući i laganje i krađu, izostanke sa posla i iz škole, hapšenje zbog saobraćajnih prekršaja itd.
Ipak, ovaj poremećaj podrazumeva određene karakterne crte ličnosti. Ne mora svaka osoba koja ima problematično društveno ponašanje da bude psihopata.
U nastanku i razvoju ličnosti sa ovom vrstom poremećaja značajnu ulogu igraju nasledni, psihički i faktori sredine - ne pojedinačno, već u interakciji.
Postoji nasledna sklonost ka ovom poremećaju, ali značajnu ulogu igraju i psihički faktori, kao što su nemogućnost kontrole nagonsko - afektivnih impulsa i njihove sublimacije u društveno prihvatljive norme, prevladavanje principa zadovoljstva, smanjena tolerancija na frustraciju.
Sredinski faktori koji utiču na pojavu ovog poremećaja su najpre vezani za uticaj porodice (rano odvajanje od porodice ili roditelji koji su psihopate).
Stavovi roditelja prema deci koji doprinose razvoju ovog poremećaja su odbacivanje deteta (deca onda postaju nesocijalizovana, uglavnom agresivna, svirepa, sklona tuči), nezainteresovanost (deca kradu, skitaju, beže od kuće), krutost roditelja koji inhibiraju decu (deca postaju povučena, apatična, stidljiva i veoma osetljiva).
Razvoj ličnosti sa poremećajem ponašanja je postepen i počinje veoma rano, u detinjstvu i ranoj mladosti, pa se može reći da je rana faza razvoja ličnosti, odnosno atmosfera u porodici, presudna za pojavu poremećaja ličnosti.
Klasifikacijom poremećaja ličnosti ću se baviti drugom prilikom. Sada bih samo htela da napomenem da je nekada veoma teško odrediti kada se radi o ličnosti koja ima ovaj poremećaj, jer se može desiti da po ponašanju to nije tako očigledno (ove osobe mogu biti jako inteligentne i uspešne), ali njihova ličnost ima navedene karakterisike. Takođe je teško motivisati osobu sa poremećajem ličnosti na psihoterapiju jer ona smatra da je sa njom sve u redu.
Danijela
Photo by Nemanja Stojanović
Нема коментара:
Постави коментар