SLEPA MRLJA

 

Nedavno sam u toku jednog dana čula sa par izvora nešto na temu zavođenja. Jedna prijateljica mi je predložila da napišem nešto na tu temu, jedan prijatelj mi je rekao da želi da zavede nekog, i imala sam klijentkinju koja se žalila da je njenog partnera zavela neka druga žena.
Najpre sam prijatelja upitala zašto bi želeo da zavede nekog. Rekao je da mu se ta osoba toliko sviđa da bi želeo da skrene njenu pažnju na sebe i da joj se približi.
Prijateljica je želela da sazna nešto više o zavođenju.
Klijentkinja je imala ideju da kroz psihoterapiju nauči tako dobro "tehnike zavođenja", da time uspe da vrati partnera. Odnosno, da bude bolja zavodnica od "zavodnice".

Zavođenje se nekad brka sa predstavljanjem sebe u nešto boljem svetlu, što je uglavnom uobičajena pojava. Žene se šminkaju, muškarci se takođe ulepšavaju na svoj način (nekada oni ovo negiraju, ali brijanje, puštanje brade, firmirana garderoba, odelo određenog  kroja i sl. je takođe neki oblik ulepšavanja).
Kada je zavođenje u pitanju, pruža se slika sebe koja je daleko od realnosti. Ovo može biti ulepšavanje, ali ne mora. Pružanje nerealne slike o sebi koje ima za cilj pridobijanje drugog može predstavljati i razne druge oblika iskrivljavanja činjeničnog stanja. Neko, na primer,  može doći do zaključka da ostavljanjem utiska grubog muškarca, ili ne baš pametne žene, može da pridobije drugog, pa da se ponaša u skladu sa time.

Zavođenje nije preporučljivo, jer ono što zaista želimo je da se nekome mi sviđamo, a ne neko drugi. Pružanjem nerealne slike sebe, mi "radimo za drugog", jer ta slika koja je nerealna kada smo mi u pitanju je realna kada je neko drugi u pitanju.

Što se tiče zavedene strane, može se postaviti pitanje na koji način neko bude zaveden, i da li je zavođenje nešto čega se treba čuvati.
Nekada je zavođenje moguće pre svega tako što dozvolimo da budemo zavedeni. Kada imamo nepotpunu sliku o nekome, kao što je obično na početku nekog poznanstva, mi ćemo nastojati da je nekako upotpunimo. Ako imamo spremnost da budemo zavedeni, nepotpunu sliku ćemo dopunjavati onim osobinama i svojstvima koji su za nas poželjni. Tako ćemo se zavesti nekime.

Kada smo u dobrom kontaktu sa sobom, kada smo svesni svojih potreba i želja, nemamo potrebe niti da zavodimo, niti da budemo zavedeni.
Moja prijateljica iz školskih dana mi je poslala nedavno ovo, u jednom sasvim drugom kontekstu, i, kao i uvek, pomogla čak i ako nije nameravala:
"Slepa mrlja je tačka u ljudskom oku u kojoj se ne primaju vizuelne informacije. Mozak ovaj nedostatak obično kompenzuje tako što slepu mrlju dopunjuje ili informacijama sa drugog oka ili mislima. To znači da, ako u nešto samo gledate, ne možete biti sigurni da je ono što „vidite” tačno ono što zapravo jeste."

Bilo da zavodimo, ili da smo zavedeni, postoji neka "slepa mrlja" - nismo u dobrom kontaktu, nemamo dovoljno informacija o nekom delu sebe.

Danijela


 









Photo by Nemanja Stojanović