Ako sam pre deset godina volela da trčim, a sada mi se više sviđa plivanje, da li to znači da sam nedosledna? I da li je dobro po svaku cenu biti uvek dosledan?
Doslednost je dobra, ali ne uvek i po svaku cenu. Ostajati u nekoj situaciji samo zato što smo nekada, u prošlosti, doneli određenu odluku, u nekom trenutku može postati besmisleno, ili neodrživo. Okolnosti i ljudi se mogu promeniti, možemo doći do novih informacija, pa je onda dobro i da ponovo razmotrimo neke odluke, i da ih, eventualno, promenimo.
Naravno, čoveku je potrebna određena doslednost i predvidljivost iz mnogih razloga. Na taj način može lakše da se snalazi u životu i da se oseća sigurnije.
Međutim, predvidljivost je samo donekle moguća. Ni život nije apsolutno predvidljiv, a kamoli ljudi. Zato je poenta da se kritički preispitujemo, a ne da uvek dolazimo do istih zaključaka i odluka.
Ono što je u nama najdoslednije je ono što nam prirodno leži, ono što mi iskreno jesmo. Za neke osobine nije potrebno da se trudimo da u njima budemo dosledni - te osobine uvek ispoljavamo zato što smo prosto takvi.
Slično je i sa doslednošću u sudovima. Do prevelikog insistiranja na doslednosti u sudovima može doći ako se pravimo da smo apsolutno sigurni u nešto za šta samo verujemo da je istina. Pravimo se zato što nam se svet čini sugurnijim ako ga poznajemo. Umesto da ga zaista upoznamo, mi svoja uverenja o njemu lažno oglašavamo za činjenice.
Ako se kasnije ispostavi da nismo bili u pravu, postaje jasno da smo se samo pretvarali da smo apsolutno sigurni. Da bismo izbegli takvu sramotu, mi ne priznajemo da smo bii u krivu, nego ostajemo dosledni sudu za koji sada već imamo dovoljno informacija da bi znali da je netačan.
Međutim, nije rešenje da se držimo sudova za koje informacije ukazuju da su netačni. Rešenje je da svet zaista upoznajemo, a ne da se pretvaramo da ga poznajemo. Kada se ne pretvaramo da znamo nešto što ne znamo, nema potrebe za lažnom sigurnošću, pa samim tim, ni za lažnom doslednošću. Kada svet zaista poznajemo, tada smo dosledni u sudovima, jer su oni zaista istiniti.
Međutim, nije rešenje da se držimo sudova za koje informacije ukazuju da su netačni. Rešenje je da svet zaista upoznajemo, a ne da se pretvaramo da ga poznajemo. Kada se ne pretvaramo da znamo nešto što ne znamo, nema potrebe za lažnom sigurnošću, pa samim tim, ni za lažnom doslednošću. Kada svet zaista poznajemo, tada smo dosledni u sudovima, jer su oni zaista istiniti.
Danijela
Нема коментара:
Постави коментар