STRES I MEDITACIJA

Svaki trenutak našeg života karakteriše manje - više uravnotežen odnos između nas i sredine koja nas okružuje. Ipak, ma koliko uravnotežen, taj odnos nije statičan, već dinamičan. Kada se njegove promene odigravaju unutar uglavnom očekivanog, naš život se ne remeti i odvija se na uobičajen nacin.

A šta kada se taj odnos poremeti?

Živimo u vremenu koje bi se moglo nazvati nesigurnim i punim neizvesnosti. Mnogi se plaše promena i pokušavaju da se osiguraju- novcem, polisom osiguranja, prijateljskim vezama. Međutim, gruba je istina da u ljudskim odnosima, kao i u drugim oblastima života, nema trajnosti. Sve je sklono promenama i jedini način “osiguranja” je da naučimo da se prilagođavamo i iznova uspostavljamo poremećenu ravnotežu.

Neke situacije samo površno remete ovu ravnotežu- onda govorimo o problemima.

.Postoje, međutim, situacije koje nas mogu mnogo jače "poljuljati" i izbaciti nas iz ravnoteže. Onda govorimo o stresu.

Stres podrazumeva:

-činioce koji naglo i drastično narušavaju nasu ravnotežu (stresori)

-osećanja koja se javljaju u toj situaciji i telesne manifestacije( stresno stanje)

-ponašanje u stresnoj situaciji (stresna reakcija)

 Akutni stres je stanje koje nastupa nekoliko sati ili dana posle izlagnja stresnoj situaciji ekstremne jačine. To može biti, recimo, zemljotres, jaka eksplozija, ali i neka svakodnevna životna situacija.

Hronični stres nastupa kada smo neprekidno izloženi stresnim situacijama. Može se reći da je to danas mnogima uobičajen način života, a posle nekog vremena nekima to čak i prija. Osećaju se "življim" kada se stalno nešto dešava, jure iz posla u posao, a tamo gde nema većih problema uspevaju nekako da ih naprave. Ovo se može objasniti delovanjem određenih hormona koji se luče u stanju stresa, a od kojih se može stvoriti neka vrsta zavisnosti.

Usled učestale izloženosti stresnim situacijama, može se desiti i da nam se "otpornost" na stres smanji u toj meri da smo nesposobni da funkcionišemo na uobičajen nacin.

Šta izaziva stres?

Svaki činilac koji ozbiljno ugrožava i remeti ravnotežu u organizmu je stresor. To može biti i preteran telesni napor, promena temperature i klimatskih uslova, neograničen broj psiholoških ili socijalnih uslova.

Kako prepoznati stresno stanje?

Stresno stanje podrazumeva:

-određena osećanja (anksioznost,depresija)

-telesne manifestacije (promene u telu koje se javljaju u stresnoj situaciji, ponekad i bolest)

Telesne manifestacije: ubrzan rad srca, “suvoća” u ustima, gubitak apetita, glavobolja, osećaj hladnoće,znojenje dlanova, napetost misića, gubitak seksualne želje, nesanica…

Ako nismo svesni da su ovo pokazatelji straha i anksioznosti, sami pokazatelji mogu postati izvor stresa.

Kako se izboriti sa stresom?

Ako ne možemo da izbegnemo neku stresnu situaciju, ili je bar ublažimo, možemo povećatiotpornost na stres.

Otpornost prema stresu se moze povećati:

-aktivnim ponašanjem (suprostavljanje stresnoj situaciji ili njeno izbegavanje), neprepuštanje

-primenom korisnih obrazaca ponašanja(brza i realna procena ugrožavajuce situacije, suočavanje sa njom,napraviti analizu, planirati, tražiti i prihvatiti adekvatnu socijalnu pomoć i podršku)

-dobrom samoprocenom (realna procena sebe, svojih moći i izdržljivosti)

-povećanjem samopouzdanja (realnog):ako verujemo u sebe i ako ocenjujemo da smo dobri, sposobni i istrajni u ostvarenju nekog važnog cilja

-opuštanjem (relaksacijom)

-fizičkom rekreacijom

-gajenjem osećanja sreće i zadovoljstva

Kada smo ugroženi,potrebe za komunikacijom su nam povećane, naročito sa onima koji shvataju našu situaciju (kao da tražimo “rame za plakanje”). Veoma je važna podrškaporodice, prijatelja- socijalna podrška.

Danas se često kao veoma efikasan način za prevazilaženje stresa koristi meditacija. Postoje različiti načini meditacije, ali I najjedostavniji mogu biti veoma korisni. Cilj je postići određenu smirenost uma, koja će nam omogućiti da se lakše nosimo sa stresnom situacijom.

Možete je svakodnevno praktikovati po 10-15 minuta:

Nađite neko mirno i tiho mesto. Sednite na stolicu, zatvorite oči i opustite  svoje telo, od nožnih prstiju, do vrha glave. Zamislite da se svuda oko vas u prostoru nalaze mir i opuštenost. Možete da ih zamislite kao neku zlatastu ili srebrnkastu svetlost. Sa svakim udahom, Vi u svoje telo unosite mir i opuštenost, a sa svakim izdahom izbacujete svu napetost.

Sada budite svesni svoga disanja. Ne pokušavajte ni na koji način da utičete na njega. Samo budite svesni vazduha koji udišete, pratite kako prolazi kroz Vaše nozdrve i spušta se u pluća, i kako ga onda izdišete.

Zatim sačekajte da se pojavi neka misao. Kada se pojavi, vidite- ko je onaj ko opaža da se pojavila ova misao? Odgovor, je naravno, da ste to Vi. Recite samom sebi, u sebi: “Ja imam ovu misao, ali ja nisam ta misao.”

Zatim ponovo usmerite svu  pažnju na svoje disanje. Ako se ponovo pojavi neka misao, jednostavno je “stavite na stranu”. Zamislite da je dosadna mušica koju možete oterati ako mahnete rukom.

Ponovo fokusirajte svu svoju pažnju na disanje.

Posle nekog vremena, recite sebi (u sebi): "Miran sam i opušten. Sve je dobro u mom životu”. (Možete odabrati i neku drugu afirmaciju, koja Vam više odgovara).

Dobro je i podsetiti se - sve promene, ako ih shvatimo kao deo neprekidnih životnih promena, a ne kao surove šale nepravedne sudbine i ma koliko bile "negativne" , mogu poslužiti našem sazrevanju. Postajemo svesni toga da ništa ne možemo u potpunosti kontrolisati, a i da nema potrebe za tim. Sam život čine stalne promene i naše stalno prilagođavanje tim promenama. Ravnoteža, narušavanje ravnoteže, nova ravnoteža, pa onda njeno narušavanje...Stalna smena ravnoteže i neravnoteže.

Danijela