GRUPNA PSIHOTERAPIJA

Gestalt terapija se moze primenjivati i u individualnom i u grupnom radu.

Osnivač gestalt terapije, Fric Perls, je radio prvenstveno grupnu terapiju i u okviru nje je osmislio čitav niz tehnika koje imaju za cilj da pospeše terapijski rad i da omoguće ostvarivanje ciljeva psihoterapije. Neke od tih tehnika je moguće primenjivati samo u grupnom radu, a neke se koriste i u individualnoj i u grupnoj terapiji.

F. Perls je radio tako sto bi član grupe koji želi da "radi" na nekom svom problemu, ili želi da istraži nešto, ili da isproba nešto, zauzimao mesto u "vrućoj stolici", odnosno sedao ispred terapeuta. Terapeut radi na odabranom materijalu sa klijentom, a ostatak grupe ima ulogu "antičkog hora"- prati rad. Na kraju rada grupa uzima učesće tako što svako iznosi svoj doživljaj rada : ne procenjuje rad, niti onoga ko je radio, nego, ukoliko želi, govori kako se on osećao tokom rada, kakve je asocijacije imao, iskustva - govori o sebi. Ukoliko nema potrebe ili ne želi, ne govori ništa.

Danas se u grupnom radu u geštalt terapiji praktikuje aktivnije i dinamičnije učešće grupe, mada od više faktora zavisi kako će se odvijati ceo ovaj proces. Može se desiti da nijedan član grupe nema želju da radi na nečemu. Onda se može cela grupa uključiti u rad, naravno, u onoj meri u kojoj svaki član to želi. Može se i samo razgovarati o nečemu što se pokaže aktualnim. Nekada neko može imati potrebu da, jednostavno, podeli nešto sa grupom: neko iskustvo, neko osećanje, razmišljanje.

I u individualnoj i u grupnoj terapiji se radi u skladu sa osnovnim načelima geštalt terapije: daje se prioritet onome što se dešava "ovde i sada" - sve što je potrebno za rad nalazi se u tekućoj situaciji. Terapeut i klijent u sadašnjosti rade na osvešćivanju osećanja: nije cilj samo pričati o osećanjima, već i "na licu mesta " videti kako ih "pravimo". Neke vrste problema su pogodnije za individualni rad (a to često zavisi i od afiniteta klijenta), a neke za grupni (npr. problemi na socijalnom planu). Ponekad je jako dobro kombinovati individualnu i grupnu terapiju.

Ono što je jako važno u grupnoj terapiji je poštovanje nekih pravila da bi grupa mogla nesmetano da funkcioniše: pravilo diskrecije ( sve što se dešava na grupi, tu i ostaje, ne priča se o tome van grupe na način da se bilo ko može prepoznati ), kao i pravilo dobronamernosti - kako prema drugima, tako i prema sebi (radimo tako da vodimo računa da ne povređujemo druge, ali ni sebe, u bilo kom smislu). Grupa može, zajedno sa terapeutom, da odredi i neka druga pravila po zajedničkom dogovoru.

 Danijela

  

Grupna psihoterapija (photo by Nemanja Stojanović)