Osnovna
težnja kojom se rukovodimo u životu je težnja ka ravnoteži. Svako od nas ima sposobnost
samo-regulacije i u našoj prirodi je da težimo zdravlju, ravnoteži I
celovitosti. Kada
je ravnoteža poremećena, javlja se potreba koja izbija u prvi plan (jezikom
geštalt terapije postaje figura), a druge, manje važne potrebe u tom trenutku
se privremeno povlače i predstavljaju pozadinu.
Kada
smo formirali figuru, mi pokušavamo i da stupimo u kontakt sa njom. Npr. kada
smo usamljeni, pokušavamo da pronađemo odgovarajuće društvo, kada smo gladni
nastojimo da unesemo hranu u organizam, kada osećamo da nismo u kontaktu sa
nekim delom sebe, pokušavamo da mu se približimo. Ponašanje može da bude
usmereno ka sebi ili ka drugima.
Da
bismo zadovoljili potrebe, zatvorili geštalt i prešli na drugi "posao", moramo
najpre da imamo sposobnost da osetimo šta nam je potrebno, da budemo u kontaktu
sa sobom i svojim potrebama.
Međutim,
moguće je i da budemo ili da ne budemo u
kontaktu sa nekim delom sebe, tj. da budemo ili ne budemo svesni nekog dela sebe. Prekidanje kontakta
je izbegavanje nečega (misli,osećanja, neprijatnih tema i sl.). Zbog toga se u
geštalt terapiji sugeriše dolaženje u kontakt kako bi se povećala svesnost o
sebi i o okolini istovremeno.
Čovek
je u sadejstvu sa svojom okolinom i čini sa njom dinamičko polje. Mora da se
menja od trenutka do trenutka da bi opstao.
Poremećaj se javlja kada počne da koristi stalno iste oblike ponašanja. Do
ovoga dolazi zbog nekog problema koji je imao u prošlosti, kada je počeo da
prekida sebe, da ne dovršava neki geštalt iz nekih razloga. Suština problema je
u tome što on nastavlja da čini to i u sadašnjosti, ovde i sada. Kada prekinemo
kontakt sa nekim osećanjem smanjuje se opseg emotivnog doživljanja , pa onda ne
samo da nismo ljuti, tužni itd, nego nismo ni radosni, srećni .
Danijela
Photo by Nemanja Stojanović
Нема коментара:
Постави коментар