U svom savetovalištu povremeno organizujem predavanja i radionice u cilju informisanja o određenim problemima psihološke prirode.
Informisanost jeste prvi korak u rešavanju nekog problema. Ona nam omogućava da ga prepoznamo i da ga postanemo svesni.
Kada
postanemo svesni problema, možemo da probamo da ga rešimo, da promenimo nešto.
Nekada
su te promene moguće, a nekada ne.
Ako možemo nešto da promenimo, mi promenimo,
ukoliko želimo; a ako ne možemo, onda se pomirimo sa tim.
Takođe
je moguće da uočimo problem, postanemo ga svesni, ali da donesemo odluku da ne
želimo nikakve promene.
Nekada
je uspeh ne rešavanje nekog problema i ostvarivanje nekog cilja, nego
odustajanje od njega. Naše životne
okolnosti se mogu promeniti u toj meri da je bolje rešenje promena cilja.
Ostvarivanje
ciljeva nije toliko važno samo po sebi, nego naš razvoj kao ličnosti kroz pokušaje
da ih ostvarimo. Neuspesi su važan deo tog procesa isto koliko i uspesi.
Ovakav
početak bloga možda stvara sliku psihoterapije kao jednog mukotrpnog i veoma
ozbiljnog posla.
Psihoterapija
ima i te odlike, ali i druge.
Psihoterapija
nije nešto što je odvojeno od ostatka našeg sveukupnog života. Može biti i vesela,
zabavna, tužna, prijatna, neprijatna, dosadna, inspirativna... Sve zavisi od
toga kakav joj značaj damo. A kao i u
vezi sa svime u životu, pridajemo joj onaj značaj koji korespondira sa onim što
je u nama.
Dakle, kroz psihoterapiju ćemo dobiti ono što i
tražimo. Dobićemo odgovore za koje smo spremni.
Za
ovo nije potrebna neka velika hrabrost i odvažnost. Dovoljno je, čak optimalno, da pratimo sebe,
budemo otvoreni za promene, rizikujemo manje ili više (već koliko nam odgovara).
Sigurnost je dobra, ali da bismo
napredovali i razvijali se tokom života, neophodna je određena količina rizika.
Upravo nas promena, nesigurnost, navodi na drugačije gledanje na stvari.
Omogućava nam da u svoj život unesemo nove informacije, da upoznajemo nove
ljude, da donosimo nove zaključke. Da sve ove novine integrišemo u svoju
ličnost, a samim tim je razvijemo i obogatimo. Vezivanje za staro i poznato
nas, kao i svako vezivanje zbog straha od gubitka, vodi u neslobodu. Korak ka
novom i nepoznatom u životu je korak ka slobodi.
Ukoliko ste uplašeni od života i bežite od
njega, potrebno je, ako želite da promenite to, da napravite jedan korak –
korak u nepoznato. Možda možete najpre da zastanete i zapitate sebe da li ste
spremni za taj korak. Da li ste spremni da zaista rizikujete? Ukoliko ste
spremni, rizikujte malo. Ukoliko niste, i to je u redu. Možete da sačekate svoj
trenutak za rizik.
Danijela
Danijela
Photo by Nemanja Stojanović
Нема коментара:
Постави коментар