OPSESIVNO - KOMPULSIVNI POREMEĆAJ

Marko ima 30 godina i radi kao službenik. Živi sa roditeljima, u potkrovlju zajedničke kuće. Kada je došao na prvu konsultaciju, nosio je elegantno bež odelo i kravatu. Ostavljao je utisak veoma pristojnog mladog čoveka, finih manira.

Razlog dolaska je bio njegov strah da je zaražen HIV-om. Čuo je da je devojka sa kojom je imao intimne odnose pre godinu dana pozitivna. Testirao se i rezultat je bio negativan. Ipak, nije mogao biti miran.

Ono zbog čega je došao na psihoterapiju je bilo nešto što mu se dešavalo i ranije, ali nikada tako intenzivno. Imao je misli koje su ga opsedale. To su bile potpuno “bezvezne i čudne” misli, po njegovim rečima. Misli o brojevima.  Kada bi video neki broj, on je počinjao da mu se “vrti” po glavi. Ako bi mu u nekom trenutku pogled pao na sat I video da je npr. 5, javila bi mu se misao da to znači da će mu se za pet dana desiti nešto lose. Dok je vozio dešavalo mu se da sabira brojeve registracije nekog automobila. Njihov zbir je, takođe, imao neko značenje lose po njega. Neki brojevi su mu se češće “vrzmali” po glavi, a onaj od koga je najviše strepeo bio je broj 36. Mislio je da taj broj znači da će umreti kada bude imao 36 godina.

Nekada bi se ove misli smenjivale sa određenim radnjama – imao je potrebu da tri puta pritisne prekidač za sijalicu, ili da tri puta okrene ključ u bravi, i sl.

Ono što mu je bilo od velike koristi u radu je ovladavanje tehnikama relaksacije i povećanja svesnosti.

Evo jedne koja mu je bila omiljena:

“Opustite  svoje telo, od nožnih prstiju, do vrha glave. Budite svesni svoga disanja. Ne pokušavajgte ni na koji način da utičete na njega. Samo budite svesni vazduha koji udišete, pratite kako prolazi kroz Vaše nozdrve i spušta se u pluća, i kako ga onda izdišete.

Zatim sačekajte da se pojavi neka misao. Kada se pojavi, vidite ko je onaj ko opaža da se pojavila ova misao? Odgovor, je naravno, da ste to Vi. Recite samome sebi u sebi: “Ja imam ovu misao, ali ja nisam ta misao.”

Zatim usmerite svu  pažnju na svoje disanje. Ako se ponovo pojavi neka misao, jednostavno je “stavite na stranu”. Zamislite da je dosadna mušica koju možete oterati ako mahnete rukom.”

Kada bi se javila neka opsesivna misao pribegavao je ovom fokusiranju na disanje. Ne možemo u isto vreme biti usmereni na dve stvari.

Ono što je bilo značajno za njega je osvešćivanje toga da se opsesivne misli i radnje javljaju onda kada se u njegovom životu dešavaju neke stvari.  To su bile stvari povezane sa delom njegove ličnosti koji nije mogao da prihvati. Želeo je i ponekad i radio nešto što Marko nije odobravao. Tu je spadao i odnos sa devojkom “ne baš dobrom”, sa kojom je imao seks i za koju je kasnije čuo da je HIV pozitivna. Znao je da je imala mnogo partnera i da nije baš sklona preduzimanju mera zaštite, a ipak je imao odnos sa njom.  Taj deo ličnosti je osećao privlačnost i prema muškarcima. Sve same stvari koje je Marko osuđivao i za koje je strepeo da neko ne sazna. Pogotovu ne njegovi roditelji, pogotovu ne njegov otac, rigidan i strog čovek.

Kroz psihoterapiju Marko je uspeo da prihvati ovaj deo svoje ličnosti.

Opsesivne misli i radnje se nisu izgubile, ali vise nisu bile figura u njegovom životnom polju.

Opsesivno - kompulsivni poremećaj je poremećaj koji prepoznajemo po prisilnim mislima i prisilnim radnjama.

Prisilne misli su misli koje osoba ponavlja iako to ne želi, a prisilne radnje su ponašanja koja ponavlja iako to ne želi. Neko ponavlja prisilne misli zato što se opsesivno plaši da bi mogao da uradi nešto strašno. Prisilne radnje ponavlja zbog toga što shvata da ako ih ne preduzme posle nekog vremena će se osećati nepodnošljivo, pa će ih ipak preduzeti.

U pozadini prisilnih misli je bazično osećanje osobe da je loša ili zla, pa bi, "sasvim prirodno" mogla da učini nešto strašno.

Uloga prisilnih misli i prisilnih radnji je da se razbije geštalt samoprezira ili samomržnje. Ritualnim ponavljanjem određenih misli ili određenih radnji one se izdvajaju kao posebna celina nezavisno od emocija čija su posledica. Dakle, osoba je svesna neke misli ili ponašanja, ali nije svesna zašto to misli, odn. zašto se tako ponaša. Nije svesna osećanja samomržnje ili samoprezira koje je uzrok ovih prisilnih misli ili radnji. Nije svesna celine. Kada bi postala svesna emocionalne celine shvatila bi da zapravo mrzi ili prezire sebe.

Opsesivna ličnost ne mora da bude ovoga svesna ukoliko zadovoljava neke stroge moralne kriterijume. Ipak, pošto niko ne može da živi stalno na ovaj način, dešava se da  opsesivna osoba odstupi od svojih standarda i u tim situacijama je jedan od načina da se prekine svesnost ponavljanje prisilnih misli ili prisilnih radnji.

Cilj psihoterapije je da se slabe i preispituju  uverenja opsesivne osobe šta treba i šta mora u životu. Slabe se oni delovi ličnosti koji postavljaju stroge moralne kriterijume. Osoba polako shvata da mnoge stvari za koje je mislila da su nemoralne, uopšte nisu. Ono za šta je mislila da su teški moralni prestupi veoma često nisu uopšte tako strašne stvari. Opsesivna osoba uči da razlikuje grešku od moralnog prestupa. I što je najvažnije, da shvati da i onda kad zaista uradi nešto što jeste nemoralno i loše ne znači da je ona kao osoba loša i zla.

Ne radi se samo o tome da  mentalno shvati ove stvari, nego da počne i da dozvoljava sebi da oseća neprijatna osećanja samoprezira ili samomržnje i da tako napravi celinu. Opsesivne misli i kompulsivne radnje više nisu izolovane pojave, nego deo celine sa neprijatnim osećanjima od kojih potiču. Tek kada postanemo svesni ove celine možemo da je "transformišemo" u ljubav prema sebi i samopoštovanje.

Danijela 

Photo by Nemanja Stojanović