Naše fizičko telo je složena i kompleksna celina, koja je povezana i sa svim drugim aspektima naše ličnosti, koja je, opet, povezana sa svim aspektima života kao celine. Promene koje se dešavaju u fizičkom telu deo su šireg konteksta promena u našoj ličnosti, i još šire, promena u životu kao celini.
Kada ne sagledavamo širi kontekst, nego samo jedan aspekt realnosti, to vodi do različitih poteškoća. Ako je taj jedan aspekt neka promena u fizičkom telu, to je osnova za hipohondriju.
Sagledavanje šireg konteksta je moguće na mnogo različitih načina. Ako se npr. neko fokusira na to što primećuje da mu srce "preskače", sagledavanje šireg konteksta može da počne upravo od otkucaja srca. Ako opažamo rad srca visceralno, možemo proširiti svoje opažanje i na auditivnu percepciju - možemo slušati otkucaje srca, osetiti toplotu u grudima, uopšte uzev, možemo pokušati da osetimo oblast srca kao jednu celinu koja ima jednu širu dinamiku, a "preskakanje" srca je samo jedan deo te dinamike. Takođe možemo da obratimo pažnju na to šta se dešava u drugim delovima tela kada srce počne da nam "preskače", da sagledamo opštu dinamiku našeg organizma u tim specifičnim trenucima.
Možemo da obratimo pažnju i na psihičke procese koji se u tim momentima odvijaju, da sagledamo svoju ličnost kao jednu psihofizičku celinu koja u tim posebnim momentima ima širu dinamiku, a otkucaji srca su samo jedan deo nje.
Možemo da obratimo pažnju i na emocionalno uznemirujuće događaje koji se dešavaju u određenom periodu pre ili posle tih specifičnih momenata. Sagledavamo emocionalni tok svog života kao jednu širu celinu, a otkucaji srca su jedan deo te celine.
Na kraju možemo da sagledamo širi kontekst života koji prevazilazi našu ličnost, kao što su životni ciklusi (promene godišnjih doba, promene u geopolitičkim zbivanjima, umiranje dragih ljudi, prirodne katastrofe i nepogode, rađanje dece naših prijatelja ili rođaka, izlasci sunca onih dana kada se ranije probudimo itd.). Sagledavamo život kao jednu široku celinu, čiji su jedan deo i otkucaji našeg srca.
Kako sve više opažamo ove celine, polako primećujemo jednu harmoniju koja prožima celokupan život. Ta harmonija se sastoji i od određenih naglih prekida, kao i naglih ubrzavanja u tim zbivanjima. Te nagle "anomalije" na prvi pogled mogu da izgledaju začuđujuće i zastrašujuće, međutim, one su takođe deo te harmonije koja se uvek nastavlja u ovom ili onom obliku. Ciklusi života su takvi da se može u nekom trenutku učiniti da je svemu što je vredno došao kraj. Ali to nije tako. Završetak jednog ciklusa označava početak drugog.
Ako imate neku fizičku bol (ne preveliku) ili nelagodu, ili, pak, neko neprijatno osećanje, možete uraditi ovo:
Fokusirajte se na taj deo tela ili organ (ako se radi o osećanju, utvrdite gde ga u telu osećate). Umirite se i dišite sporo i ravnomerno. Budite svesni toga šta osećate u telu. Ako se pojave neke misli ili osećanja, stavite ih „na stranu“, i ponovo svu svoju pažnju usmerite na određeni deo tela. Osećajte to što osećate. Ne pokušavajte da izbegnete bol i nelagodu. Možete da zamislite da se svuda oko vas u prostoru nalazi mir, opuštenost, sve ono što je dobro i isceljujuće za vas (možete da zamislite da je ova svetlost zlataste, ili koje boje vam već odgovara). Sa svakim udahom, vi je unosite u telo. Zamislite da se svetlost sakuplja u središnjem delu vašeg tela, a onda je usmerite ka bolnom ili napetom mestu u telu. Osetite kako ona ispunjava taj deo tela i zamislite da sa svakim izdahom izbacujete svu bol i nelagodu iz svog tela u vidu nečeg mračnog i tamnog. Posle nekog vremena recite sebi, u sebi: „Dobro mi je, sve je u redu.“
Ovo možete raditi i ako nemate nikakvu bol ili nelagodu. A ako je bol intenzivna, nije pravi trenutak da počinjete da pomažete sebi na ovaj način. Potrebno je prethodno iskustvo u ovakvom načinu uspostavljanja kontakta sa telom.
Danijela
Photo by Nemanja Stojanović
Нема коментара:
Постави коментар