понедељак, 17. децембар 2012.

BE AS YOU ARE





Psihologija je relativno mlada nauka koja se bavi čovekom i njegovom psihom na jedan sistematičan način i koristeći naučno zasnovane metode. Ipak, nije prvo nastala psihologija, pa onda čovek, nego obrnuto. Čovek se u svojoj težnji da shvati sebe, svoje postojanje, odnose sa drugim ljudima, da nađe smisao svog življenja, bavi raznim naukama. Ali, to se postiže i na druge načine. Razgovori sa drugim ljudima, neka životna iskustva, neka dešavanja, takođe pomažu  čoveku u boljem određenju samog sebe. Ipak, postoje neki problemi  koji se ne mogu rešiti kroz ovu vrstu razgovora.
To je jednim delom zato što je uloga prijatelja različita od uloge psihoterapeuta. Prijatelj je tu da nam pruži podršku, i/ili da nam iznese svoj pogled na taj problem, a psihoterapeut da otkrijemo neke greške u načinu na koji emocionalno reagujemo i da povećamo svesnost o tome. Pored toga on je i stručno osposobljen i ima iskustva u tome.
Kroz proces psihoterapije klijent i terapeut se kreću ka ovom cilju zajedno. Uz uzajamno poštovanje i razumevanje, sklapaju "radni savez", pri čemu terapeut prihvata klijenta bez nekog ličnog vrednovanja njegovih osećanja i ponašanja.Terapeut je ljudsko biće kao i klijent, s tim što poseduje određena stručna znanja i iskustva koja koristi u radu sa klijentom.
U geštalt psihoterapiji se praktikuje Ja – Ti odnos: klijent i psihoterapeut su u odnosu uzajamnog poštovanja i razumevanja  za neponovljivost ličnosti onog drugog, s tim što terapeut poseduje određena stručna znanja i iskustva koja mogu biti od pomoći klijentu u rešavanju njegovih problema psihološke prirode.
Kao osnovni postupak za postizanje ovog odnosa u geštalt psihoterapiji se koristi dijaloški metod. Njegova suština je u dijalogu između Ti i Ja koji podrazumeva uzajamno poštovanje i prihvatanje, odnosno tretiranje Ti od strane Ja kao osobe, ličnosti. U Ja-Ti odnosu, Ja se nalazi pod uticajem Ti, i obratno (proces je dvosmeran). Odnos ili dijalog koji nije dvosmeran je odnos Ja-Ono, gde se drugi ne priznaje, ne prihvata se njegova ličnost. Tada taj drugi služi više kao sredstvo za manipulaciju ili postizanje određenog cilja.
Uspostavljanje Ja-Ti odnosa (koji se naziva još i egzistencijalni dijalog) je veoma značajno za odnose uopšte, a terapijske naročito.


Danijela 

 














Photo by Nemanja Stojanović

2 коментара:

  1. Драга Данијела,

    волим текстове где се са мало речи каже много. Ове твоје речи су ме подсетиле на заборављену логику парадокса: тек кад себе прихватимо онакве каквим јесмо, тек тада можемо да се променимо, и друго, тек кад другоме дамо дозволу да буде то што јесте, дајемо му дозволу и слободу да се афирмише.

    Поздрав,
    Мирко

    ОдговориИзбриши