UBI ME PREJAKA REČ

Probajte da zamislite da u ustima držite krišku limuna. Veoma kiselog limuna. Ili recite par puta reč "limun". Primetićete ubrzo da je počela da vam se luči pojačano pljuvačka.

Kada bismo u ustima zaista imali krišku limuna, desilo bi se isto.

Kako je to moguće?

U prvom slučaju bila je u pitanju slika ili reč "limun", a u drugom stvarni limun. A rezultat je bio isti, ili skoro isti.

Ako vam neko kaže :"Volim te", vaše srce će zakucati brže, ako i vi osećate ljubav. Ljubav te osobe, ako vas zaista voli, nikako ne može da se direktno prenese u vaše telo i da izazove ubrzano lupanje srca. A ne radi se ni o tahikardiji u smislu oboljenja srca

Reči i slike mogu da proizvedu isti rezultat kao i stvarnost kada je telo u pitanju.

Naše telo i um su povezani. Ovo utiče na opšti pristup problemima kako na fizičkom, tako i na psihičkom nivou.

Od samog rođenja može se primetiti ova povezanost i sadejstvo. Mnoga istraživanja govore o tome kako bebe kojima je uskraćena taktilna stimulacija, koje nisu dovoljno dodirivane, mažene, sporije napreduju. Odvajanje od roditeljske brige i staranja dovodi do promena na nivou fiziologije. Kvalitet odnosa između roditelja i dece, na koji utiče stepen razumevanja detetovih potreba i roditeljska osećajnost, određuje kasniju otpornost na stres i depresiju.

Međutim, ovo ne važi samo za period nakon rođenja. I kod odraslih osoba optimalna regulacija fiziologije zavisi od odnosa koji imamo sa drugima, pogotovu sa onima koji su nam emotivno bliski.

Hajde da razmotrimo ova istraživanja i ove tvrdnje sa stanovišta ideje o ličnoj odgovornosti za kvalitet svog života. To je u psihologiji dosta popularna ideja, naročito među psiholozima koji su istovremeno i psihoterapeuti.

Kako se ova ideja odnosi na odnos između fizičkog i psihičkog?

Možda sve ono što smo mislili o telu nije tačno. Možda telo funkcioniše na sasvim drugačiji način, a veza između fizioloških, psiholoških i emocionalnih faktora je mnogo dublja nego što smo mislili. Tako se u skorije vreme razvija sve više teorija o povezanosti između fizičkog, emocionalnog i mentalnog zdravlja. Govori se npr. o tome kako nedostatak fizičkog kontakta utiče na psihičko zdravlje, kako osećanje depresije utiče na fizičko zdravlje. Time se još jedanput podržava teorija koja kaže da postoje dobra i loša osećanja, te da nas ona loša mogu, između ostalog, odvesti u "preranu smrt". Ne samo da se podržava teorija o dobrim i lošim osećanjima, nego se takođe podržava i teorija koja očuvanje zdravlja izjednačava sa borbom protiv smrti. Boriti se protiv smrti znači boriti se protiv promena. Kako su promene neizbežne, tako je i ta borba uzaludna. Dakle, ako želimo da istražimo savremene teorije o povezanosti između fizičkih i emocionalnih faktora, dobro je da, kad god naiđemo na neku takvu teoriju, postavimo sebi pitanje: "Na šta me ova teorija poziva? Da li me poziva da kontrolišem i ublažavam svoje emocije kako bih sprečio/la fizička oboljenja, ili me poziva da sagledam fizičke simptome kao dobronameran signal da se nešto važno dešava u emocionalnom svetu i da tome vredi posvetiti pažnju?" Ključno pitanje je da li se fizički simptomi shvataju kao signal da nešto sa emocijama nije u redu, ili pak, da je nešto sa emocijama vredno pažnje?

Nije, dakle, sporno da emocionalni faktori i emocionalni odnosi sa bliskim ljudima utiču na fizičko zdravlje, međutim, taj uticaj ne mora da se kvalifikuje kao negativan, već kao nešto što pokušava da nam privuče pažnju. Nije potrebno da menjamo svoja emocionalna stanja ili odnose sa bliskim ljudima da bismo popravili fizičko zdravlje. Dovoljno je da određene fizičke promene shvatimo kao signal da se nešto vredno naše pažnje dešava u emocionalnom i intimnom svetu.


Danijela

Photo by Nemanja Stojanović