OPTIMIZAM GEŠTALT PSIHOTERAPIJE

Vrsta psihoterapije kojom se bavim je geštalt psihoterapija.  Mnogima reč "geštalt" zvuči "isuviše nemački" (u smislu da asocira na neku disciplinu i strogost). Nije ni čudo, jer reč ima poreklo iz nemačkog jezika i znači "celina", konfiguracija, kohezivnost, forma koja ne može da bude razložena na elemente, a da pri tom ne bude uništena celina.  Njen osnivač, Frederik Perls (poznatiji kao Fric), je bio pesnik u duši i ideja mu je bila da je čovek celina koja je nešto više od prostog zbira njenih delova.  A celina je najpribližnija pojmu ljubavi.  Kada volimo nekoga ili nešto, prihvatamo ga kao celinu, sa svim onim što nam se sviđa i ne sviđa. Prema tome, nepotrebna je bojazan da  geštalt psihoterapija podrazumeva  "dovođenje u red" nekom strogom disciplinom.

Za edukaciju iz geštalt psihoterapije sam se rešila par godina posle završetka fakulteta.  Diplomirala sam kliničku psihologiju na filozofskom fakultetu, ali tokom studiranja nisam mogla da nađem ono što me podstaklo da upišem ovaj fakultet.  Bilo je isuviše teorije za moj ukus, a malo praktičnih stvari.  Moje studiranje je bilo puno prekida,  jer mi se često dešavalo da otkrijem da je nešto drugo mnogo interesantnije.

Ono što je ostavilo jedan od najjačih utisaka na mene tokom studiranja je bio susret sa Nadeždom Kostić, geštalt psihoterapeutom. U okviru vežbi iz psihoterapije ona je održala jedno kratko predavanje i demonstrirala studentima  par tehnika koje se koriste u radu. Tehnike kao tehnike me se nisu toliko dojmile, koliko ona kao osoba. Pričala je neposredno i otvoreno, a slušala sa uvažavanjem i poštovanjem svakog sagovornika.

Jedna od tehnika je obuhvatala i instrukciju da se identifikujemo sa nekim predmetom. Trebalo je da zamislimo da smo neki predmet , bilo koji.

Ja sam zamislila da sam naočare na njenom nosu. Osećala sam se prijatno i pomalo uzbuđeno. Mogla sam da vidim šta piše na papirima koji su bili ispred nje na katedri. Na tim papirima su bile zapisane sve tajne psihoterapije. Sve ono što sam želela da znam.

Kada sam posle završetka studija krenula na edukaciju iz geštalt psihoterapije kod Mladena Kostića, pionira geštalt psihoterapije na ovim prostorima, imala sam neku vrstu bojazni da ću se možda razočarati. To se nije desilo. Pred mojim očima se dešavala magija psihoterapije.  Ono što je sama suština geštalt psihoterapije – fokusiranje na ono što se dešava ovde i sada i postizanje svesnosti o tome, odigravalo se kako kroz grupnu psihoterapiju, tako i kroz lične radove. Naravno, kasnije sam shvatila da magija nije u psihoterapeutu, već u onome ko prolazi kroz proces  psihoterapije. Psihoterapeut poseduje stručna znanja i iskustvo koji mu omogućavaju da pomogne klijentu da otkrije tu magiju u sebi, kao i svoju moć da se promeni, a da opet ostane ono što jeste.

Mi već jesmo ono što jesmo, ali se često otuđujemo od nekih delova svoje ličnosti. Imamo sposobnost i kapacitet za zdrav i radostan život. Otuđujući se od sebe kroz težnju da izbegnemo svaki bol i nelagodu, gubimo u značajnoj meri mogućnost za to. U našim životima nema bola, ali nema ni radosti.

Geštalt psihoterapija pruža mogućnost da ponovo osetimo uzbuđenje življenja.

Ako vam se čini da je život jako  težak i da ništa nema smisla, uradite sledeće:

Zamislite da vam je omogućeno  da upišete neku školu životnih veština i da vam one mogu omogućiti da živite životu kome ste zadovoljni sobom. Kao i u svim dobrim školama, i u ovoj postoji praksa. Ona je i najskuplja,  jer se kroz nju najviše uči, a potrebni su i dobri učitelji koji imaju iskustva.

Zamislite da je svaka osoba koju sretnete u svom životu neki učitelj.

Iskoristite priliku da naučite što više od nje. Učite čak i ako vam lekcije nisu prijatne.

Ne ljutite se ako je škola teška.

Zahvalite u sebi svakom učitelju.

Mislite o tome kako da najbolje upotrebite stečeno znanje.


Danijela

Photo by Nemanja Stojanović