Vrsta
psihoterapije kojom se bavim je geštalt psihoterapija. Mnogima reč "geštalt" zvuči
"isuviše nemački" (u smislu da asocira na neku disciplinu i
strogost). Nije ni čudo, jer reč ima poreklo iz nemačkog jezika i znači
"celina", konfiguracija, kohezivnost, forma koja ne može da bude
razložena na elemente, a da pri tom ne bude uništena celina. Njen osnivač, Frederik Perls (poznatiji kao
Fric), je bio pesnik u duši i ideja mu je bila da je čovek celina koja je nešto
više od prostog zbira njenih delova. A
celina je najpribližnija pojmu ljubavi.
Kada volimo nekoga ili nešto, prihvatamo ga kao celinu, sa svim onim što
nam se sviđa i ne sviđa. Prema tome, nepotrebna je bojazan da geštalt psihoterapija podrazumeva "dovođenje u red" nekom strogom
disciplinom.
Za
edukaciju iz geštalt psihoterapije sam se rešila par godina posle završetka
fakulteta. Diplomirala sam kliničku
psihologiju na filozofskom fakultetu, ali tokom studiranja nisam mogla da nađem
ono što me podstaklo da upišem ovaj fakultet.
Bilo je isuviše teorije za moj ukus, a malo praktičnih stvari. Moje studiranje je bilo puno prekida, jer mi se često dešavalo da otkrijem da je
nešto drugo mnogo interesantnije.
Ono
što je ostavilo jedan od najjačih utisaka na mene tokom studiranja je bio
susret sa Nadeždom Kostić, geštalt psihoterapeutom. U okviru vežbi iz
psihoterapije ona je održala jedno kratko predavanje i demonstrirala
studentima par tehnika koje se koriste u
radu. Tehnike kao tehnike me se nisu toliko dojmile, koliko ona kao osoba.
Pričala je neposredno i otvoreno, a slušala sa uvažavanjem i poštovanjem svakog
sagovornika.
Jedna
od tehnika je obuhvatala i instrukciju da se identifikujemo sa nekim predmetom.
Trebalo je da zamislimo da smo neki predmet , bilo koji.
Ja
sam zamislila da sam naočare na njenom nosu. Osećala sam se prijatno i pomalo
uzbuđeno. Mogla sam da vidim šta piše na papirima koji su bili ispred nje na
katedri. Na tim papirima su bile zapisane sve tajne psihoterapije. Sve ono što
sam želela da znam.
Kada
sam posle završetka studija krenula na edukaciju iz geštalt psihoterapije kod Mladena
Kostića, pionira geštalt psihoterapije na ovim prostorima, imala sam neku vrstu
bojazni da ću se možda razočarati. To se nije desilo. Pred mojim očima se
dešavala magija psihoterapije. Ono što
je sama suština geštalt psihoterapije – fokusiranje na ono što se dešava ovde i
sada i postizanje svesnosti o tome, odigravalo se kako kroz grupnu
psihoterapiju, tako i kroz lične radove. Naravno, kasnije sam shvatila da
magija nije u psihoterapeutu, već u onome ko prolazi kroz proces psihoterapije. Psihoterapeut poseduje stručna
znanja i iskustvo koji mu omogućavaju da pomogne klijentu da otkrije tu magiju
u sebi, kao i svoju moć da se promeni, a da opet ostane ono što jeste.
Mi
već jesmo ono što jesmo, ali se često otuđujemo od nekih delova svoje ličnosti.
Imamo sposobnost i kapacitet za zdrav i radostan život. Otuđujući se od sebe
kroz težnju da izbegnemo svaki bol i nelagodu, gubimo u značajnoj meri
mogućnost za to. U našim životima nema bola, ali nema ni radosti.
Geštalt
psihoterapija pruža mogućnost da ponovo osetimo uzbuđenje življenja.
Ako vam se čini da je život jako težak i da ništa nema smisla, uradite
sledeće:
Zamislite da vam je omogućeno da upišete neku školu životnih veština i da vam one mogu omogućiti da živite životu kome ste zadovoljni sobom. Kao i u svim
dobrim školama, i u ovoj postoji praksa. Ona je i najskuplja, jer se kroz nju
najviše uči, a potrebni su i dobri učitelji koji imaju iskustva.
Zamislite da je svaka osoba koju sretnete
u svom životu neki učitelj.
Iskoristite priliku da naučite što više od
nje. Učite čak i ako vam lekcije nisu prijatne.
Ne ljutite se ako je škola teška.
Zahvalite u sebi svakom učitelju.
Mislite o tome kako da najbolje upotrebite
stečeno znanje.
Danijela
Danijela
Нема коментара:
Постави коментар