PODRŠKA JE VAŽNA

Anksioznost kao osećanje straha zbog doživljavanja sebe kao nesposobnih da se nosimo sa svojom celokupnom životnom situacijom je čest razlog dolaska na psihoterapiju. Potrebna nam je pomoć i podrška i tražimo je od okoline.

Na psihoterapiju dolazi neko ko se nalazi u nekoj vrsti egzistencijalne krize. Povod za dolazak je obično neki konkretan problem, ali u njegovoj osnovi je svojevrsno otuđenje ličnosti od sebe same, od svojih potreba. Problem se i javlja zato što počinjemo da radimo nešto i da težimo nečemu, a da zato nemamo podršku u sebi samima, nemamo autentičnu želju.

Od svojih potreba se otuđujemo u nekom trenutku razvoja. To se dešava obično u detinjstvu kroz izbegavanje sukoba sa roditeljima da bi se sačuvala njihovu ljubav. Uspevamo da izbegnemo sukob, ali tako gubimo i mogućnost da nađemo neka nova rešenja i izvršimo promene koje vode razvoju ličnosti. Počinjemo da težimo ne ostvarivanju sebe, već slike koju imamo o sebi, a koju formiramo pod uticajem "treba" i "mora" poteklih od roditelja. Otuđena je i odbačena autentična ličnost sa autentičnim potrebama.

Psihoterapeut ima za cilj da pomogne klijentu da uspostavi narušenu ravnotežu i da postane svestan svojih izvornih potreeba i želja, što će mu omogućiti samoaktualizaciju i razvoj. Geštalt psihoterapeut čini ovo primenjujuci i određene tehnike koje su zasnovane na orijentaciji geštalt terapije na "ovde i sada". Jedino u sadšsnjem trenutku možemo činiti bilo šta, zato se u terapiji koristi eksperiment kao način da se u sadašnjost dovedu "nezavršeni poslovi" iz prošlosti i završe.

Neke tehnike koje se koriste u geštalt psihoterapiji su jako pogodne za rad na osećanjima ili delovima ličnosti sa kojima nismo u dobrom kontaktu, ili čak uopšte nismo u kontaktu.

Geštalt terapija naglašava pridavanje odgovornosti za sve ono što neko čini ili ne čini, pa se u ovu svrhu koristi jezik odgovornosti: npr, terapeut klijentu sugeriše da tvrdnju: "Potsmevanje moje sestre me ljuti" zameni tvrdnjom: "Ja sebe činim ljutitim sestrinim potsmevanjem". Ovo stavlja u prvi plan odgovornost klijenta za njegovo osećanje ljutnje, postaje svestan toga da je on sam pravi i da ima izbor - može da je pravi, a i ne mora. Može da napravi neko drugo osećanje koje bi mu bilo od veće koristi. Ovo postiže time što otkriva načine koje koristi za pravljenje ovog osećanja. Tako se jača poverenje u unutrašnju kontrolu.

Treba napomenuti i da anksioznoet može biti adekvatna, ukoliko je celokupna životna situacija nova i nepoznata (npr. preseljenje u nepoznati grad, promena radnog nesta i sl.)


Danijela

Photo by Nemanja Stojanović