Letovanja su idealna prilika da se opustimo, dobro zabavimo i osvežimo. Promenimo sredinu, upoznamo nove ljude i doživimo brojne avanture koje ćemo dugo pamtiti. I čini se kao da će nam fenomenalni godišnji odmor dati snage da se izborimo sa svim izazovima koji nas očekuju po povratku. Međutim, mnogi posle odmora ne mogu da se priviknu na svakodnevnu rutinu, osećaju nemir, teskobu, nostalgiju i tugu, osećaju se depresivno.
Reč je o trenutnom, prolaznom neraspoloženju i osećanju nezadovoljstva, ali to nije depresija u klasičnom smislu, kada sebe doživljavamo kao nedovoljno vredne i koju treba lečiti psihoterapijom ili medikamentozno.
Do ovoga dolazi ako godišnje odmore doživljavamo kao bekstvo iz mučne situacije. Na poslu ostavimo neka nerazrešena pitanja, pred put možda potrošimo malo više para, umorimo se dok sve obavimo. Kada konačno otputujemo, kao da sve brige nestanu. Tada ne razmišljamo šta sve treba da obavimo, ko nas nervira na poslu i prepuštamo se dobrom provodu. Ali po povratku se suočavamo sa dnevnom rutinom i onda možemo doživeti depresivnu reakciju. S obzirom na to da na putovanjima slobodno raspolažemo svojim vremenom i da možemo da radimo šta god želimo, teško nam je da opet prihvatimo obaveze koje je potrebno izvršiti. Želimo da po povratku živimo spontano i opušteno kao i dok smo bili na odmoru.
U prevazilaženju ovoga je veoma važan način na koji doživljavamo probleme u svakodnevnom životu. Ako ih doživljavamo kao muku i dajemo im dodatnu težinu, naravno da će nam teško pasti povratak sa letovanja gde smo bili oslobođeni svih briga. Ako sebi namećemo obavezu da moramo sve da razrešimo, a sumnjamo da smo sposobni da se izborimo sa problemima, možemo da osetimo pad raspoloženja i nezadovoljstvo. Ali ako promenimo odnos i na rešavanje problema gledamo kao na priliku da upoznamo sebe i razvijemo svoje potencijale, onda će nam povratak sa godišnjeg odmora dati poleta da sve rešimo i da možemo da nastavimo sa svojim životom koji nije bio muka ni pre nego što smo otputovali.
Problemi nisu tu da bismo se mučili, već da bismo naučili nešto o sebi i životu.
Danijela
Нема коментара:
Постави коментар