DRUGA ŠANSA

Razvoj ličnosti čoveka usmeren je ka postizanju zrelosti. Zrela ličnost se izgrađuje tokom života, ali nema nužnu povezanost sa biološkom starošću. Ipak, mogu se razlikovati periodi života u kojima se normalno postižu odlike zrele ličnosti.

 Odlike na koje se posebno može staviti akcenat su osećanje identiteta (traganje za odgovorom na pitanje :"Ko sam ja?"), koje je naročito aktuelno u mladosti, u periodu adolescencije, kao i na integritet i prihvatanje sebe, što je povezano sa srednjim dobom. Zato u ovim periodima dolazi do kriza, javlja se preispitivanje, sagledavanje, korigovanje i promena mnogih osobina, stavova, oblika ponašanja. U tom smislu krize su dobre i korisne jer omogućavaju razvoj i zrelost ličnosti.

Interesantan je stav koji naša (zapadna) kultura zauzima prema krizi srednjih godina. Nasuprot adolescenciji, prema kojoj odrasli često imaju odnos kao prema najlepšem, romantičnom i vedrom dobu života (zaboravljajuci pri tom koliki je zapravo stepen nesreće mladog bića), kriza srednjih godina se smatra nečim čega bi se trebalo stideti. To je deo šireg problema stava zapadnog društva prema procesu starenja. Dok se na istoku stari ljudi veoma cene i uvažavaju i poštuje se njihova mudrost, na zapadu je drugačije. Postoji neka vrsta diskriminacije prema osobama koje više nisu mlade. Kriza srednjih godina se doživljava kao početak čovekovog propadanja. Međutim, u realnosti ovaj period je sličan adolescenciji. To je životna kriza koja se sastoji od mnogih psiholoških problema, ali svi ti problemi imaju veoma važnu razvojnu ulogu. Preispitujemo čitav svoj život kako bismo videli šta nam odgovara, a šta ne.

U geštalt psihologili kriza srednjih godina se može posmatrati kao neka vrsta druge šanse da dovršimo one „poslove“ koje nismo u adolescenciji. Kada se pojave neki problemi u našem životu možemo malo bolje pogledati o čemu se zapravo radi. Problemi koje smo imali i u adolescenciji se i sada ponavljaju, ali se razlikuju konkretne situacije, pa nam je teško da to uvidimo. Kupovina skupog automobila, nalaženje mnogo mlađeg ljubavnika (ljubavnice), trošenje velikih svota novca da bi se izgledalo mlađe i sl, manifestacija je težnje da se bude ono što nismo, da ne prepoznajemo sopstvene potrebe. Ako u adolescenciji nismo naučili da dobro postavimo svoje granice u odnosu na druge, ako preuzimamo na sebe odgovornost za tuđe živote, ili na druge prebacujemo odgovornist za sopstveni život, ako ispunjavamo očekivanja drugih i ako tražimo da drugi ispunjavaju naša očekivanja, verovatno će ovo biti suština problema koji se javljaju i u srednjim godinama. Možda nam se može učiniti da nemaju nikakva sličnosti. Međutim, sličnost postoji u emocionalnom smislu. Potrebno je da utvrdimo koje su to vrste emocionalnih uznemirenosti koje se ponovo javljaju. To su naši "nedovršeni poslovi" i ono što nam je činiti je njihovo dovršavanje.

Postizanje zrelosti ličnosti je važno za čoveka.

Zrela ličnost ima kvalitetan način života, usklađen odnos prema sebi i okolini. Zrela ličnost ima i adekvatan odnos prema starosti. Kako ce proteći susret čoveka sa starošću zavisi ne samo od neminovnih karakteristika starosti, već i od toga kako je čovek proživeo mladost i srednje životno doba. Kriza srednjih godina je prilika da postignemo integrisanost i zrelost svoje ličnosti i da ga samim time ispunimo smislom.


Danijela

Photo by Nemanja Stojanović