Jednom prilikom moj dvadesetogodišnji klijent Stefan mi je, skoro usput, rekao da je te noći legao kasno jer je išao na koncert sa drugaricom, a onda je ona prespavala kod njega. Sa njim u krevetu, jer drugog nije ni bilo. Znala sam da ima svoju devojku koju voli i sa kojom se dobro slaže. Pitala sam ga šta ona misli o tome. Odgovorio mi je pitanjem: „Kako to mislite?“
Nije mu ni palo na pamet da njoj to može da smeta. Spavao je u krevetu sa svojom drugaricom sa kojom se druži još od detinjstva. Ni njemu, ni njegovoj devojci, po njegovim rečima tu ništa nije bilo čudno.
Onda sam se ja zapitala da li je od vremena moje mladosti došlo do nekih promena u muško – ženskim odnosima.
Odnosi između žena i muškaraca su po nečemu isti, ili skoro potpuno isti, od pamtiveka do danas. Ovo je povezano sa biološkim razlikama. Nije razumno negirati te razlike zarad postizanja drugih vrsta ravnopravnosti.
Ipak, izgleda da se mnogo toga promenilo u ovom odnosu. Naravno, ovo je povezano sa raznim faktorima, pre svega socijalnim.
Što se tiče psihološke strane ovog odnosa, mislim da se može govoriti o promenama koje su povezane sa opštim promenama u ljudskoj svesti.
Muškarci danas ne gledaju više na žene prvenstveno kao na seksualne objekte. Žene ne gledaju na muškarce pretežno u romantičnom kontekstu toliko kao ranije. Sve je prisutnija neka opšta ljudska dimenzija i želja za stvarnim kontaktom sa drugim ljudskim bićem.
I kod muškaraca i kod žena prisutna je sve veća doza samokritičnosti i spremnost da se preispituje svoj pogled na život, pa tako i na muško- ženske odnose.
Uopšte uzev, ljudi sve manje gledaju na druge ljude u kontekstu njihovih društvenih uloga, a sve više kao na stvarne ljude.
Jer, svi smo mi najpre ljudi, pa onda muškarci i žene. Možemo da shvatimo jedni druge u svojoj ljudskoj dimenziji. Možda različite situacije ili pojave dovode do toga da osećamo strah, radost, tugu, ali ih osećamo i jedni i drugi. Kada se naljutimo na nekoga, bilo da je muškarac ili žena, moći će da nas razume jer u svom iskustvu ima ovo osećanje. Nekada postoje razlike u načinu ispoljavanja osećanja, ali se mogu naći adekvatni načini da ih ispoljimo i da nas drugi razumeju.
U muško- ženskim odnosima danas sve više ima prijateljstva. Ovo postaje postaje trend i zaokružuje se kao psihosocijalni fenomen.
Jedna od karakteristika tog fenomena je sve manji značaj stereotipa i sve veća doza slobode i individualnosti u međuljudskim odnosima.
Realno sagledavanje drugih ljudi povezano je sa realnim sagledavanjem sebe samih. Tako se poslednjih godina ljudi sve više interesuju za psihologiju i druge oblike istraživanja sebe. Uopšte uzev, sve veće prihvatanje promena na svim nivoima postaje neminovnost u savremenom svetu koji se sve brže i brže menja u svakom smislu.
U svakom slučaju, promene su uvek dobre zato što ono što nam je najvažnije uvek ostaje isto, samo ga sve realnije i realnije sagledavamo. Ni muškarcima ni ženama niti je u interesu, niti žele, da vode beskonačne rasprave i bitke oko toga kome je teže, čija uloga je značajnija u vaspitavanju dece, ko treba da zarađuje za život i sl. Na mnoge od ovih tema se toliko govorilo da većina nas zna da konačnih odgovora nema, niti nam zaista toliko trebaju. Kada je dalji cilj isti, razlike i sličnosti između muškaraca i žena gube na značaju. Dalji cilj je da život teče što je mogiće kvalitetnije.
Danijela
Danijela
Photo by Nemanja Stojanović
Нема коментара:
Постави коментар