VERTIGO

Strah je osećanje, i to neprijatno. Osećamo ga kada se plašimo. Plašimo se da bismo zaštitili nešto što nam je veoma važno. To je uloga osećanja straha. Plašimo se da bismo se angažovali i fizički, i mentalno i emocionalno, da zaštitimo ono što nam je važno. Ako u tome uspemo, strah nam je od koristi, odnosno uspešno smo se uplašili.

Ali, u mnogim situacijama, ne samo da ne uspevamo da zaštitimo bilo šta, nego spuštamo sebi kvalitet života time što se nepotrebno plašimo.

Zašto se nepotrebno plašimo? Nekada pogrešno procenjujemo situaciju, pa su naši strahovi neadekvatni i iracionalni.  Međutim, uglavnom je problem emocionalne prirode, odn. radi se o nekom „nedovršenom poslu“ iz proslošti.

Kada su u pitanju fobije, važno je da razlikujemo da li se radi o fobiji koja je nastala kao posledica traume,  ili o fobiji koja je posledica odbrambenih mehanizama.

U ovom drugom slučaju problem je u tome što ne dozvoljavamo sebi da budemo svesni od čega smo se stvarno uplašili (obično nekada davno u detinjstvu). Onda taj strah "premeštamo" i povezujemo sa nekim objektom koji nas uopšte ne ugrožava, i to nam je potpuno jasno. Ljudima je često potpuno jasno da nema razloga da se plaše od npr. pauka, međutim nije im jasno zbog čega se onda uopšte plaše.

Odgovor je da se osoba uplašila nečeg drugog, ali ne dozvoljava sebi da bude svesna čega.

Ako su simptomi fobije jako izraženi ili ako je klijentu hitno potrebno da se "oslobodi" od fobije, mogu se, kao privremeno rešenje, primeniti medikamentozna terepija i/ili se klijent može naučiti tehnikama izlaganja i desenzitizacije.

Zašto smatram da je ovo rešenje privremeno? Ako se ne pozabavimo suštinskim problemom, sveukupni kvalitet našeg života se neće poboljšati, odn. problem će se izraziti na nekom drugom planu. Sa druge strane, ako se pozabavimo suštinom, otkrićemo mnogo toga o sebi.  Shvatićemo da  i ovaj problem, kao i svaki drugi, predstavlja našu poruku samima sebi. Poruku da postoji neki važan aspekt našeg bića koga nismo svesni. Kada ga osvestimo, dobijamo mnogo.

Kako da ga osvestimo?

U geštalt terapiji se, kao i uvek, radi sa "ovde i sada". To znači da problematičnu situaciju iz prošlosti dovodimo u sadašnjost, tako da možemo da osetimo osećanja koja smo prekinuli ili potisnuli. To znači da dozvoljavamo sebi da budemo svesni od čega smo se, zapravo, uplašili. Shvatamo da je u redu plašiti se, od čega god da smo se uplašili. Ne postoji ništa od čega ne bismo smeli da se plašimo. Kao i obično u geštalt terapiji, razvijamo i osnažujemo stav - "sve  sto je ljudsko nije mi strano".

Strah, iako je neprijatan, može da nam bude od koristi, a iako nam nije od koristi - od koristi nam je, zato što predstavlja poruku koja nam je od velikog značaja u emocionalnom razvoju. Kada tu poruku u celosti osvestimo, prestajemo da se plašimo.


Danijela 

Photo by Nemanja Stojanović