BITI SLOBODAN

Juče me je jedan pas, koji je čekao svog gazdu ispred prodavnice, pogledao sa razumevanjem. Razmenila sam sa prijateljima par rečenica o tome. Kada su u pitanju životinje i mala deca, ljudi obično reaguju pozitivno. Mislim da je to povezano sa prepoznavanjem nevinosti (u smislu spontanosti  i životne razigranost) u nama samima.
Jedan od prijatelja me je u šali upitao da li je pas bio vezan ili ne. Setila sam se da je bio vezan, ali ovlaš. Prijatelj mi je na to odgovorio: „Samo slobodan pas može da bira, da li će da laje, ujeda ili da maše repom pred nekim. Nema tu ovlaš vezan, kad si vezan, vezan si. SLOBODA ILI NIŠTA.“

Onda sam se zapitala šta je to što je pas razumeo u vezi sa mnom, ako je ne-slobodan. Odnosno, otkuda meni uopšte to da me je pas gledao sa razumevanjem. Neki psi, jednostavno, imaju takve poglede koji nam deluju puni razumevanja ili tužno. Ali je verovatnije da na njih, kao i na neke osobe, uostalom, projektujemo neke svoje psihološke sadržaje.

Dakle, došla sam do toga da sam možda ja razumela tog ne-slobodnog, ovlaš vezanog psa. Možda će zvučati smešno i banalno, ali sam povezala to sa mojim držanjem dijete koje mi  je aktuelno ovih dana. Kao i skoro uvek kada držim dijetu (znači, ovo ima neku konstantnost), razmatrala sam eventualnu zavisnost od hrane.

Postoje mnoge zavisnosti, i od svačega se može biti zavistan.  A ako zavisimo od nečega ili nekoga, ne možemo biti slobodni.

Kada smo zavisni od nečega energija koja nam preostaje da u životu uživamo nije dovoljna da preuzmemo odgovornost da aktivno zabavimo sebe. Zbog toga se uglavnom zabavljamo pasivno - kroz pasivne zavisnosti, kao što je  na primer televizija.

Najomiljenije zavisnosti su svuda iste- akohol, cigarete, seks...

Zašto je ovo problem?

Zavisi od osobe do osobe i od zajednice do zajednice, ali jedno je isto - ne smetaju svima iste zavisnosti. Nekome je seks u redu, ali mu smeta što pije, nekome smeta što je sestra stalno na fejsu, a ne smeta mu komšija alkoholičar. Neki kažu da je najveća patnja kada se zavisi od neke osobe.

Da li možemo da biramo svoje zavisnosti i zavisnosti ljudi oko nas?

Ne možemo da naredimo ljudima oko sebe da od nečega budu zavisni, niti možmo da jednostavno odlučimo da od sutra od nečega nećemo više da budemo zavisni.

Ali, možemo da usvojimo jedan realističan odnos prema životu i zavisnostima.

U vremenu u kom živimo je teško reći šta je to realistično.

Naime, ako komšija ima neku zavisnost , teško je reći da li je to naš problem.  Još teže ako je naše dete u pitanju.

Kad bi bio neki jednostavan odgovor on bi glasio –Sve ono što nas uznemirava je naš problem.

Naš je problem upravo zato što nas uznemirava.

Kako rešavamo ovaj problem?

Tako što ga prihvatamo. Nekada je, paradoksalno, upravo prihvatanje ono što nam daje snagu da preduzmemo nesto ako je potrebno i prikladno. Ako nije, prihvatanje nam pomaže da se rasteretimo.

Dakle, to što smo izabrali da od nečega budemo zavisni ne znači da od ostalih stvari nismo zavisni (u očima drugih). To jednostavno znači da neke stvari prihvatamo kao svoje zavisnosti, i time olakšavamo sebi problem.

To što smo izabrali da je naše dete ili komšija od nečeg a zavisno, ne znači da ostalih stvari nije (u svojim očima, očima drugog roditelja, ili druge komšinice). To samo znači da ovu zavisnost priznajemo.

Priznavanje je početak rešavanja.

Danijela

.

Photo by Nemanja Stojanović