Nova godina je dan kao i svaki drugi, ali je društveno označena kao dan kada su svi veseli, srećni i radosni. Nekada može biti velika razlika između onoga kako se zaista osećamo u tom periodu, od onoga što je "očekivano i poželjno".
"Praznična depresija" je, inače, poznata pojava. Da li zato na nju treba da gledamo kao na nešto prolazno, zanemarljivo, poput kijavice? Proći će Nova godina, pa i depresija. Proći će ti neprijatni trenuci u kojima nam je bilo teško, činilo nam se da su svi zaboravili na nas, da su nas nekako "izdali", bili veseli i raspoloženi i nisu hteli da vide kako nam je, nisu nam se "našli" onda kada su nam bili potrebni.
Ipak, ti neprijatni trenuci su važni i značajni.
Kakav je značaj i važnost ovakvih trenutaka? Trenutaka kada smo ostavljeni sami sa sobom, na "cedilu".
To su momenti u kojima se suočavamo sa nekim osećanjima koja su nam jako neprijatna. Glavni problem je to što smo ih celog života izbegavali, tako da nam sada izgledaju potpuno nepoznata i strana. A sve ono što je nepoznato i strano deluje zastrašujuće i opasno. Kada malo bolje razmislimo, svaka "izdaja" od strane onih koji su nam značajni, na ovaj ili onaj način vodi do takvih trenutaka. To može biti manje ili više očigledno. Ali, ono što najviše zameramo bližnjima je što u nekim situacijama nisu tu da nas zaštite od naših osećanja, da nam pomognu da se ne osećamo tako kako se osećamo.
Šta možemo učiniti u vezi sa ovim?
Ono što geštalt psihologija uvek preporučuje je eksperiment. Kad god se pojavi neki problem, teškoća, možemo da zastanemo i da osetimo. Da udahnemo duboko i da osetimo. Šta da osetimo? Šta god. Svako osećanje je dobrodošlo. Iz svega možemo nešto da naučimo. Kako smo sve svesniji svojih osećanja, tako smo sve manje skloni da pravimo dramu oko toga šta naši bližnji rade ili ne rade, a onda smo i sve manje spremni da slušamo njihove drame.
I ono što može da bude posebno interesantno - da obratimo pažnju na to kako takvi momenti (kada zastanemo i osetimo), utiču na dalji tok događaja Sve promene su dobrodošle. Posmatrajmo ih znatiželjno, bez prosuđivanja. Zato što se sve ono što se u početku može činiti kao negativna promena veoma brzo može, ako jednostavno budemo sa time, pokazati u pravom svetlu. Ako sa znatiželjom posmatramo život i sve promene u njemu, sve više sagledavamo širu sliku. To isto važi i za odnose sa drugima. Ako sagledamo širu sliku shvatamo da svaka dozvola da osetimo dodaje jednu novu dubinu našim odnosima.
To je ono što je čarolija zivota. Sve ono što nam na prvi pogled izgleda loše ili negativno možemo da sagledamo iz novog ugla, ako jednostavno budemo sa time.
Danijela
To je ono što je čarolija zivota. Sve ono što nam na prvi pogled izgleda loše ili negativno možemo da sagledamo iz novog ugla, ako jednostavno budemo sa time.
Danijela
Hvala.
ОдговориИзбришиJa se ponašam kako je očekivano i poželjno.
No, kad bih zastala i udahnula, samo bih plakala. Plačem ovih dana i kad ne zastajem, zaista sam kao struna.
Od plakanja koristi nema, a svašta sam pokušavala da pomognem sebi, uključujući naravno i stručnu pomoć, aktivnosti koje bi rešile moje brige, ali ništa nije pomoglo.
Imam još zrnce nade. Sve je manje, uskoro će mi trebati mikroskop da ga vidim i osetim.
Pomoći nema, jer ljudi nikako ne razumeju kakva mi pomoć treba, ista onakva kakva je potrebna mnogima. Jedini čovek koji mi pomaže kako može je predsednik suda, gde sam sudija,
Još sam živa, pa se ponašam kako se očekuje, ali to nije zbog sebe ni zbog "belog sveta" to je samo zbog mojih ćerki mog psa.