JUST FRIENDS

Jednom prilikom moj dvadesetogodišnji klijent Stefan mi je, skoro usput, rekao da je te noći legao kasno jer je išao na koncert sa drugaricom, a onda je ona prespavala kod njega. Sa njim u krevetu, jer drugog nije ni bilo. Znala sam da ima svoju devojku koju voli i sa kojom se dobro slaže. Pitala sam ga šta ona misli o tome. Odgovorio mi je pitanjem:  „Kako to mislite?“

Nije mu ni palo na pamet da njoj to može da smeta. Spavao je u krevetu sa svojom drugaricom sa kojom se druži još od detinjstva. Ni njemu, ni njegovoj devojci, po njegovim rečima tu ništa nije bilo čudno.

Onda sam se ja zapitala da li je od vremena moje mladosti došlo do nekih promena u muško – ženskim odnosima.

Odnosi između žena i muškaraca su po nečemu isti, ili skoro potpuno isti, od pamtiveka do danas. Ovo je povezano sa biološkim razlikama. Nije razumno negirati te razlike zarad postizanja drugih vrsta ravnopravnosti.

Ipak, izgleda da se mnogo toga promenilo u ovom odnosu. Naravno, ovo je povezano sa raznim faktorima, pre svega socijalnim.

Što se tiče psihološke strane ovog odnosa, mislim da se može govoriti o promenama koje su povezane sa opštim promenama u ljudskoj svesti.

Muškarci danas ne gledaju više na žene prvenstveno kao na seksualne objekte. Žene ne gledaju na muškarce pretežno u romantičnom kontekstu toliko kao ranije. Sve je prisutnija neka opšta ljudska dimenzija i želja za stvarnim kontaktom sa drugim ljudskim bićem.

I kod muškaraca i kod žena prisutna je sve veća doza samokritičnosti i spremnost da se preispituje svoj pogled na život, pa tako i na muško- ženske odnose.

Uopšte uzev, ljudi sve manje gledaju na druge ljude u kontekstu njihovih društvenih uloga, a sve više kao na stvarne ljude.

Jer, svi smo mi najpre ljudi, pa onda muškarci i žene. Možemo da shvatimo jedni druge u svojoj ljudskoj dimenziji. Možda različite situacije ili pojave dovode do toga da osećamo strah, radost, tugu, ali ih osećamo i jedni i drugi. Kada se naljutimo na nekoga, bilo da je muškarac ili žena, moći će da nas razume jer u svom iskustvu ima ovo osećanje. Nekada postoje razlike u načinu ispoljavanja osećanja, ali se mogu naći adekvatni načini da ih ispoljimo i da nas drugi razumeju.

U muško- ženskim odnosima danas sve više ima prijateljstva. Ovo postaje postaje trend i zaokružuje se kao psihosocijalni fenomen.

Jedna od karakteristika tog fenomena je sve manji značaj stereotipa i sve veća doza slobode i individualnosti u međuljudskim odnosima.

Realno sagledavanje drugih ljudi povezano je sa realnim sagledavanjem sebe samih. Tako se poslednjih godina ljudi sve više interesuju za psihologiju i druge oblike istraživanja sebe. Uopšte uzev, sve veće prihvatanje promena na svim nivoima postaje neminovnost u savremenom svetu koji se sve brže i brže menja u svakom smislu.

U svakom slučaju, promene su uvek dobre zato što ono što nam je najvažnije uvek ostaje isto, samo ga sve realnije i realnije sagledavamo. Ni muškarcima ni ženama niti je u interesu, niti žele, da vode beskonačne rasprave i bitke oko toga kome je teže, čija uloga je značajnija u vaspitavanju dece, ko treba da zarađuje za život i sl. Na mnoge od ovih tema se toliko govorilo da većina nas zna da konačnih odgovora nema, niti nam zaista toliko trebaju. Kada je dalji cilj isti, razlike i sličnosti između muškaraca i žena gube na značaju. Dalji cilj je da život teče što je mogiće kvalitetnije.


Danijela

Photo by Nemanja Stojanović

HELLO, GOODBYE

 

Jedno od pitanja na koje mi je najteže da odgovorim klijentima je: “Koliko dugo će trajati psihoterapija, kada će se završiti?”

Logično, sve što ima početak, ima i kraj.

Dolazak kod psihoterapeuta je na prvi pogled početak psihoterapije. Ali, psihoterapija na neki način počinje i pre toga.

Prethodila su mu dešavanja kako  na unutrašnjem, tako i na spoljašnjem planu kod klijenta koja su ga dovela do odluke da potraži ovu vrstu pomoći.

Samo donošenje te odluke je jedan proces.

Psihoterapija kao takva je  proces.

Završetak psihoterapije je takođe proces.

Koliko dugo će trajati psihoterapija zavisi od više faktora. Na početku psihoterapije klijent i terapeut kroz radni savez postignu dogovor o ciljevima koje žele postići (najpre klijent; terapeut mu može ukazati na razne mogućnosti  koje pruža psihoterapija). Na psihoterapiju neko obično dođe kada ima neki konkretan problem. Najčešće je taj problem “vrh ledenog brega”, odnosno posledica  dubljih intrapsihičkih dešavanja. Ovo dolazi do izražaja kroz rad i klijent ima priliku da ne samo reši svoj problem, već i da radi na razvoju svoje ličnosti ka zrelosti.

Ovako gledano, moglo bi se reći da psihoterapija može da traje do kraja nečijeg života.

Ipak, u nekom trenutku se završava. U trenutku kada klijent oseti da može dalje i sam da radi i na svom razvoju, i na rešavanju životnih problema koji se javljaju.

Ovo ne znači da u nekim periodima ne može da ponovo zatraži pomoć psihoterapeuta. Može se desiti da se “zaglavi” u nekim situacijama, ili da one prevazilaze njegove aktuelne mogućnosti da izađe na kraj sa njima. Tada može ponovo kroz psihoterapiju da radi na sebi i da na taj način postigne uspešnije rešavanje tih problema.

I, naravno, po završetku psihoterapije klijent i terapeut imaju jedan specifičan odnos, s obzirom na sve kroz šta su prošli, kao dva “ratna druga”.


Danijela

Photo by Nemanja Stojanović

ZA TANGO JE POTREBNO DVOJE

 

Kada je prvi put došao kod mene na konsultaciju, Dragan je bio veoma uznemiren.  Nedelju dana pre toga je saznao da njegova žena ima ljubavnika. Tih nedelju dana je, po njegovim rečima, bio najgori period u njegovom životu.

Do ovog saznanja je došao tako što je našao poruku  ljubavnika u njenom mobilnom telefonu. Telefon je proveravao jer mu se ženino ponašanje činilo čudnim u poslednje vreme.

Njegova žena Violeta je počela da izlazi često sa svojim prijateljicama, vraćala se kasno kući, iznenada je počela da vodi mnogo računa o svom izgledu.

Dragan ima uspešan privatni posao, a Violeta, iako fakultetski obrazovana, ne radi. Dragan misli da je najbolje da se stara o kući i ćerci i sinu koji idu u osnovnu školu.

Kada je pronašao ljubavnu poruku, izvršio je veliki pritisak na Violetu. Tražio je da mu ispriča sve detalje – kada i kako je to počelo, gde su se sastajali, kako su vodili ljubav, kakav je on ljubavnik.

Violeta je sve ispričala. Ljubavnika je upoznala  prethodnog leta na odmoru na koji je išla sa decom. Dragan je radio. Kod čoveka  koga je tada upoznala je privuklo najviše to što je bio šarmantan i što joj je posvećivao mnogo pažnje. Pored njega se osećala kao da je najlepša i najpoželjnija žena na svetu.

Od kako je to ispričala mužu, njihov život je postao pakao. Iscrpljujući razgovori, plakanje, kajanje. Rekla je da je raskinula sa ljubavnikom i da joj je žao što se to desilo, da su joj najvažnija porodica i brak. Rekla je Draganu da ga voli i da ne zna šta joj je bilo kada se upustila u vanbračnu vezu.

Ono zbog čega je Dragan došao kod mene je bila velika ljubomora koju je osećao.  Iako je verovao Violeti da je iskrena u svojoj odluci da ostane sa njim i da rade na poboljšanju  braka u kome se osećala jako zapostavljeno, nije mogao da se otrgne stalnom razmišljanju o tome šta se sve dešavalo njemu iza leđa.

I na terapiji je sve vreme pričao o tome.  Mislila sam da je dobro da malo “olakša dušu”, mada mi se učinilo da je njegova ljubomora preterana.  Pitala sam ga da li je nekada ranije osećao takvu ljubomoru.  Nije, rekao je, zato što i nije bilo razloga za to. Oženio se kada se dovoljno “izludovao”, bio je u vezama sa dosta žena, a onda je rešio da se skrasi. Oženio se Violetom koja je bila veoma mlada, skromna i ne baš atraktivna. Mislio je da će ona biti dobra supruga i majka. Zavoleo ju  je, ali je posle nekog vremena počeo da se ponovo viđa i sa drugim ženama. Po njegovom mišljenju, to nije moglo da naruši bitno njihov brak. Pre godinu-dve, prestao je i sa time. Imao je puno problema na poslu i nije mu bilo do ljubavi, naročito ne do seksa. Imao je problema da postigne erekciju. Violeta je razumela to i nije mu zamerala, a sa drugim ženama sa kojima se viđao najviše zbog seksa je prekinuo kontakte.  Usredsredio se na posao, a onda je došlo do Violetine “izdaje”.

Tokom dolazaka kod mene obavio je i sve zdravstvene pretrage, pregled kod urologa, i sve je bilo u redu. Uprkos tome, počeo je da koristi “Cialis”. Bilo mu je jako važno da baš sada ima dobre seksualne odnose sa Violetom  (za njega je to značilo da nema problema sa postizanjem erekcije).

U pozadini ovoga je bila njegova nesigurnost i izjednačavanje muževnosti sa sposobnošću da ima zadovoljavajuće seksualne odnose. To je bio i razlog prethodnih vanbračnih seksualnih avantura. Ljubomora koju je osećao u vezi sa Violetinim bivšim ljubavnikom je bila projekcija vlastite potrebe da se kroz seks sa drugim ženama oseća kao muškarac. Kada su se pojavili problem na ovom planu i kada je saznao za Violetinu vezu, to je bilo isuviše za njega.  Njegova nesigurnost je došla do punog izražaja.

Dragan je došao desetak puta kod mene. Kada se počela pojavljivati ova druga strana cele priče koja je ukazivala na dublje korene njegove bračne krize, prestao je da dolazi.

Ljubomora u ovakvim slučajevima može biti adekvatna, ali i ne mora. Draganov strah nije bio povezan sa mogućnošću da izgubi Violetu, već sa njegovom nesigurnošću kao muškarca.

Violeta i njena odluka da bude u braku u kome ne može da se razvija kao ličnost je njen izbor. Izbor partnera nam najviše govori o nama samima. Za tango je potrebno dvoje.

Danijela

Photo by Nemanja Stojanović